СОКРАТ И СОФИСТИ

СОФИСТИ

  1. Софист значи мудрац.
  2. Софисти су свезналице које су продавале своје знање.
  3. Њихови ученици, као најбитини предмет учили су реторику (вештину говорништва и убеђивања)
  4. Најпознатији софиста је Протагора.
  5. Његова позната изрека гласи: „Човек је мера свих ствари, оних које јесу да јесу, а оних које нису да нису“.
  6. Софисти су заступали релативизам.
  7. Протагора је рекао: „У устима доброг говорника и полуистина ће звучати као истина, а у устима лошег говорника и истина ће звучати као полуистина“.

СОКРАТ

  1. Сократ је посебан философ
  2. Ни од кога није тражио ништа и био је увек весео.
  3. Веровао је да је свој посао, добио као задатак од Бога.
  4. Имао је даемонијума (доброг духа, који га је упозоравао кад би нешто грешио).
  5. Седео је на трговима и причао са људима да би их учинио бољима.
  6. Његов разговор звао се дијалектика и састојао се од ироније и мајеутике.
  7. Иронија се састојала у томе, што би Сократ рекао „Ја знам да ништа не знам“ и тражио од саговорника да му нешто објасни, док и сам саговорник не би признао да ништа не зна.
  8. Мајеутика се састојала у томе што је Сократ саговорнику, који је признао да не зна, постављао питања док заједно не би дошли до одговора.
  9. Сократ је веровао да је свака истина скривена у души човека и да је одатле треба породити.
  10. Мајеутика значи вештина порађања.
  11. Сократ је говорио: „Врлина је знање“ (кад би људи знали они не би грешили и зато у њиховим душама треба породити истину да би били добри).
  12. Сократ је живео дуго.
  13. У 70. години био је оптужен да не верује у богове и квари омладину и осуђен на смрт.
  14. Пресуду и погубљење је примио мирно.
  15. Пошто су га погубили, Атињани су се убрзо покајали, али било је касно.
  16. Његов најзначајнији ученик био је Платон.

ФИЛОСОФИЈА ЗА УЧЕНИКЕ ТЕХНОАРТА И ДОБРОВОЉНЕ ЉУБИТЕЉЕ МУДРОСТИ

Најдражи (и једини! :)) моји ученици,

Са малим закашњењем постављам вам текст из Увода у философију. Слободно га копирајте и сачувајте, чак и ако сте добили прву оцену. За мене би била велика радост, ако бисте га бар једном прочитали,
Пуно вас поздрављам и волим,
ТФ

ФИЛОСОФИЈУ ЗА УЧЕНИКЕ ТЕХНОАРТА И ДОБРОВОЉНЕ ЉУБИТЕЉЕ МУДРОСТИ
(противно свим правилима Министарства просвете и науке)
написао
А. Стевановић

Да би разумео философију мораш да јој дозволиш да понекад буде и смешна.
Док будеш читао о мудростима старих мислилаца понеки пут ћеш се насмејати, како су, ето, то људи некад могли да мисле такве ствари – да је све настало из воде или из ваздуха или из ватре.
А мислили су, и то крајње озбиљно.
Видиш, мудрост није у томе што су некад, као Талес, сматрали да свет настаје из воде. Мудрост је у томе што су поставили право питање.
Питање: „Из чега је све настало?“
Из овог питања родила се и Теорија релативитета и Хигсов бозон.
А мудрост је видиш и у томе, што ће се, можда, за хиљаду година неко и нама смејати као што се ми данас смејемо Талесу.
Јер на заиста мудра питања не постоје коначни одговори

Философија није наука.
Ако би наука била уметност давања одговора, онда би философија могла можда, да се назове, уметност постављања правих питања.
„Шта је добро?“, „У чему је истина?“, „Шта је то лепота?“ су философска питања.

Оно што философији даје посебну снагу јесте што она простиче из љубави.
Она реч филос то значи на старом језику Грка.
Филос је љубав.
Као што је софија мудрост.
Зато су философи веома, веома ретки.
Јер да би постали мудри прво морају да науче много да воле.

Ово је твоја прва лекција

Сада ћемо говорити о речи.
На почетку Светог јеванђења по Јовану пише: „У почетку беше реч. И реч беше у Бога. И реч беше Бог. Она беше у почетку у Бога.“
На старогрчком језику реч се каже логос. И старогрчка реч логос много је богатија од наше речи реч.
Реч логос значи и реч и говор и ум и мисао и начин живота који човек сам за себе створи и одабере да следи, али и свеопшти божански закон који уређује кретање звезда, ударање мора, и живот једног миша.
У тој речи логос крије се прави почетак философије.
Јер је философија од настанка имала жељу да умом и мишљу спозна, речју и говором подели са другим људима знање о оном свеопштем закону који одређује све, па и човека, да би помогла да људи нађу прави начин на који треба живети.
Ово је твоја друга лекција

Философија није наука, али јесте нека врста знања.
Свака наука жели да сазна нешто: биологија жива бића, физика законе по којима свет постоји.
Међутим, философија жели да иде много даље од тога, она жели да сазна све!
Зато она понекад личи на маштарење, а некад на најпрецизнију математику.
По потреби. Како јој кад треба. И како коме треба. Морало је да буде тако, јер је се људи разликују, и сваки човек има своју философију. И ти имаш своју философију.
Било би добро да тога постанеш свестан на време.
Ово је твоја трећа лекција.

Четврта лекција ће бити игра погађања
Учићеш непознате речи и слагати их на права места.
То је ствар опште културе, знаш. Постоје речи, уз помоћ којих испадаш паметан пред другима. Не мислим да је то често потребно, али има људи који толико гњаве, да је некад згодно ставити им до знања да и ти знаш понешто.
Набројаћу ти осам философских дисциплина, речи од којих су добиле име, и оно чиме се баве.
Научи то добро, ваљаће ти

АРХЕ – ПРАПОЧЕТАК, ПРАОСНОВА. ПРАЕЛЕМЕНАТ, ПРАПОСТОЈБИНА
КОСМОЛОГИЈА КОСМОС – УКРАС, СВЕТ НАСТАНАК СВЕТА
ОНТОЛОГИЈА, МЕТАФИЗИКА ОНТОС-БИЋЕ СУШТИНУ СВЕГА ШТО ПОСТОЈИ
ГНОСЕОЛОГИЈА ГНОЗИС-ЗНАЊЕ ГРАНИЦЕ САЗНАЊА
ЛОГИКА ЛОГОС-УМ,МИСАО,РЕЧ… ПРАВИЛА МИШЉЕЊА
ФИЛОСОФ. АНТРОПОЛОГИЈА АНТРОПОС-ЧОВЕК ШТА МИСЛИШ ШТА?
ЕТИКА ЕТОС-ОБИЧАЈ МОРАЛ И ДОБРО
ЕСТЕТИКА АИСТЕТОС-ОНО ШТО СЕ ВИДИ УМЕТНОСТ И ЛЕПО

По(Беднику)

Победићеш,

Али твоја победа неће бити ни лепа ни снажна,

Биће слепа и тужна.

Бићеш осуђен на вечито понављање истог

Док не научиш значење љубави

Док не дозволиш каменим зидовима свога срца да се размакну

И семе не проклија.

Ти, који си толике дане провео у брижљивом планирању

Који си бирао речи и оруђа

Који си сто пута мислио и једном радио

И ништа урадио

Побеђиваћеш док се не умориш

Побеђиваћеш и молићеш да те поразе

Побеђиваћеш јер си проклет

Да никад не погрешиш

Да увек будеш у праву

АС